Pre nego što je praktično i počeo da radi, Anketni odbor (u vezi s masovnim ubistvima u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni) suočio se s opstrukcijama, a sada već i zahtevima za njegovo ukidanje.
Orkestriranim aktivnostima članova Anketnog odbora iz redova vladajuće većine, desne opozicije i prorežimskih medija zloupotrebljavaju se zahtevi dela roditelja žrtava iz „Ribnikara“, odnosno njihovih pravnih zastupnika, te svesno u javnosti stvara konfuzija o, inače, jasno razgraničenim zadacima i mandatima Anketnog odbora i sudskih procesa.
Narodni poslanici svakako znaju da se Anketni odbor ne bavi utvrđivanjem krivice, odnosno poslovima tužilaštva i suda.
Sasvim je razumljivo da je porodicama žrtava najvažnije da konkretnim krivcima bude izrečena pravda.
Za celokupno društvo, pak, bitno je i da se ustanovi koje su anomalije u sistemu i društvu učinile zločine mogućim kako bi se preduzele mere da se takva eksplozija nasilja ne ponovi – time se bavi Anketni odbor.
Sudovi se bave individualnom krivicom, a Anketni odbor odgovornošću institucija, društva, pa i političkih aktera, koji retorikom i ponašanjem indukuju nasilje u javni život. Verovatno je strah od javnog utvrđivanja političke odgovornosti pravi razlog zbog kojeg se traži ukidanje Anketnog odbora.
Vlast je pristala na osnivanje Anketnog odbora pod pritiskom građana koji istrajno već 12 nedelja protestuju protiv nasilja širom Srbije, a sada se kukavički skriva iza bola roditelja kako bi onemogućila da to skupštinsko telo zaista i ispuni svoju funkciju.